Најстарији и најлепши ћирилички споменик српске писмености, Мирослављево јеванђеље, настао је у последњој четвртини XII века. На ово нам указују и речи, исписане руком једног од писара, које налазимо на последњој страни књиге:
“Ја, грешни Глигорије дијак… заставих златом ово јеванђеље великославном кнезу Мирославу, сину Завидину…”