Народни подухват Мирослављево јеванђеље
расписује потерницу

Тражи се

Оснивачка повеља Манастира Хиландар,
Симеона Немање

Исписана 1198 • Украдена 1914/1915.

Osnivačka povelja Manastira Hilandar, Simeona Nemanje

АИЗ Досије и пријатељи, потписани на крају књиге “Мирослављево јеванђеље – Божанска промисао” обезбедиће награду у виду

ЗЛАТНЕ ПОЛУГЕ од 1 кг

за обавештење које доведе до проналаскаи враћања Хиландарске повеље.

Контакт: info@miroslavljevojevandjelje.com

ПРЕДИСТОРИЈА

Повеља, исписана 1198, чувана је скоро 700 година на Светој Гори, све до посете краља Александра I Обреновића, 1896. Тада краљ, према званичним извештајима, као уздарје за плаћање нагомиланих дугова манастира, добија на поклон Мирослављево јеванђеље и Оснивачку повељу манастира Хиландар. Посета је дуго припремана, те је могуће да је у питању била и нека врста уцене – поступак карактеристичан за српске владаре који и данас сматрају да је све српско њихово власништво. Донекле је разумљива жеља младог српског краља да има у свом власништву велелепни престони јеванђелистар, али није јасно зашто је тражио и Оснивачку повељу манастира.

Aleksandar Obrenović sa svitom u Hilandaru

Александар Обреновић са свитом на Светој Гори, у Манастиру Хиландар

Непосредно после Мајског преврата, 1903. године, Љубомир Стојановић, тада министар просвете, доноси одлуку да се Мирослављево јеванђеље и Оснивачка повеља преместе из дворског сефа у Народну библиотеку Србије, јер Александар I Обреновић нема наследника.

Утврђено је да је Мирослављево јеванђеље нестало током преврата, а Повеља је премештена у Народну библиотеку.

НЕСТАНАК

Године 1914, 11. јула (24. јула по данашњем календару), дакле – дан по предаји ултиматума Царске и Краљевске аустроугарске Владе, министар просвете и црквених дела, Љубомир Јовановић, позвао је управника Народне библиотеке, Јована Н. Томића. Наредио му је да до 4 сата поподне, на железничкој станици, преда начелнику Министарства иностраних дела Шајновићу највредније рукописе и инкунабуле. Томић је упаковао „поменуте објекте“, а међу њима вероватно и Хиландарску повељу, у два дрвена сандука с ознакама Н.Б.1 (Народна библиотека 1) и Н.Б.2. Сандуци су однети на железничку станицу, предати на потпис чувару магацина В. С. Огњановићу и утоварени у вагон бр. 6639, заједно са документацијом Министарства иностраних дела.

Изгледа да је следећег дана, управник Државног архива, Божидар Прокић, предао поменуте сандуке начелнику крушевачког округа. Овај их смешта у зграду окружног начелства у собу на доњем спрату – и ту им се губи сваки траг.

Leave a Reply

Your email address will not be published.