Отворено писмо председнику Републике Србије, господину Александру Вучићу и Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију

Поштовани,

Молимо вас да спасите највредније српско покретно културно добро, сачувани корен српске православне вере, писмености и културе уопште, један од најзначајнијих докумената целокупног човечанства – Мирослављево јеванђеље – од даљих најављених оштећивања и могућег уништења.

Нисмо у могућности да се обратимо надлежним институцијама: Министарству културе и информисања, Народном музеју Србије и Народној библиотеци Србије, зато што су наведене институције:

  1. Неповратно оштетиле јединствене ликовне украсе током конзервације обављене 1998. године;
  2. Током поновног повезивања рукописа насумично послагале странице оригинала, тако да после прве странице следи страница број 14 (?!);
  3. Током претходне 23 године, у току којих је рукопис био сакривен од јавности, безбројне комисије наведених институција нису приметиле ни погрешно послагане листове на самом почетку књиге;
  4. Када је, тек после завршеног снимања, које је обавио Аудиовизуелни архив САНУ, случајно откривена грешка у повезу, надлежне институције су се договориле да о томе ћуте;
  5. Тек када смо на недавној конференцији за медије представили једини доказ који надлежне институције нису успеле да сакрију од јавности, исте су издале саопштење да су “утврђене одређене промене” и да ће формирати “стручну” комисију која ће “обавестити јавност” о стварном стању Мирослављевог јеванђеља.

Из горенаведеног је јасно да државне институције немају стручњака који је у стању и да прочита шта у Мирослављевом јеванђељу пише,  а резултати њихове конзерваторско-рестаураторске стручности су бројна оштећења. Уз све то, јавност обавештавају само кад су принуђене, па и тада покушавају да забашуре највећи скандал у историји српске културе. Ни домаћа ни страна јавност – ни УНЕСКО – неће веровати ни реч комисији коју саставе институције које су оштетиле оригинал и то прикривале.

Не знамо да ли су оштећења последица незамисливе нестручности или намере да се уништи наша највреднија богослужбена књига.

Зато сматрамо да је неопходно урадити следеће:

  1. Изместити Мирослављево јеванђеље на безбедно место. По нашем скромном мишљењу, то је зграда Српске Патријаршије. У њој се налазе Библиотека Српске Патријаршије и Музеј СПЦ, институције које су сачувале више од 1000 српских средњовековних рукописа током Првог и Другог светског рата, а у истом периоду Народна библиотека Србије није сачувала иједан.
  2. Формирати валидну међународну комисију, без учешћа институција које су оштетиле оригинал – јер починилац кривичног дела не може сам себи да врши увиђај. Та комисија би имала следеће задатке: а) Да утврди стварна оштећења поређењем Мирослављевог јеванђеља са јединим професионалним снимцима који су начињени пре оштећења –  снимцима АИЗ Досије. Такође, упоредио би се оригинал са недавним професионалним снимцима Аудиовизуелног архива САНУ – како би се утврдило да није дошло до новог злонамерног оштећења у Народном музеју пре предаје рукописа; б) Комисија би утврдила од којих је материјала направљено Мирослављево јеванђеље: од које животиње је коришћена кожа за израду пергамента, од ког дрвета су направљене даске које су у предњој и задњој страни корица, из ког доба је то дрво (тј. да ли је повез оригиналан или из каснијег доба), од које животиње је коришћена кожа за израду повеза, од ког метала су направљени заштитни украси… Такође, неопходно би било утврдити који су лепкови коришћени приликом преповезивања 1998/1999. године. в) Тек потом, кад будемо имали јасну представу о наведеним материјалима, приступило би се разматрању најбољих решења за враћање рукописа у првобитно стање, опет на основу професионалних снимака АИЗ Досије. Наравно, свако предложено решење најпре би се тестирало на макетама направљеним од истоветних материјала.

Свесни смо да наша молба излази из граница ваших надлежности, али у описаној ситуацији не видимо друго решење за спасавање највредније српске реликвије, осим да се обратимо вама као људима који су имали храброст да преузму одговорност за световни и духовни напредак српског народа.

Надамо се да ћемо заједничким трудом, уз Божју помоћ, вратити Мирослављевом јеванђељу његову чудесну лепоту. Ако Бог да, надамо се да ће будући председници Републике Србије, Црне Горе и Републике Српске, пред Његовом Светошћу, са поносом полагати заклетву на књизи која је делила драматичну судбину српског народа у свим српским земљама.

С поштовањем и уважавањем,

Вељко Топаловић, један од приређивача факсимила Мирослављевог јеванђеља

Бошко Савковић, аутор документарног филма и серијала о историјату књиге

Leave a Reply

Your email address will not be published.