МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

КРАТАК

ИСТОРИЈАТ

  • Писано у XII веку;

  • Најстарији сачувани српски ћирилички рукопис;

  • Седам столећа престони јеванђелистар манастира Хиландар;

  • У поседу краљевских династија Немањића, Обреновића и Карађорђевића;

  • Са српском војском прешло преко Албаније у Првом светском рату;

  • Избегло немачке потраге у Другом светском рату;

  • Књига на којој полаже заклетву председник Србије;

  • UNESCO га је уврстио у „Памћење света“, међу највредније документе у историји...

Мирослављево јеванђеље је најстарији сачувани српски ћирилички рукопис. Писано је у последњој четвртини XII века за хумског кнеза Мирослава, старијег брата Симеона Немање. Од свог настанка, Мирослављево јеванђеље имало је статус српске реликвије. По свему судећи, овај јеванђелистар био је света књига на којој је вршена служба Божја приликом оснивања манастира Хиландар. Током наредних седам векова изношено је у свечаним приликама, као престоно јеванђеље.

На Светог Јована, 1846. године, пред изасланика руског цара и Светог Синода Руске Православне Цркве, архимандрита Порфирија Успенског, братија манастира Хиландар изнела је своју најлепшу и највреднију књигу. Лист бр. 166 (стр. 330-331), на ком се налази читање за тај дан, исечен је из Јеванђелистара и упустио се у невероватно путешествије. Овај лист пронео је глас о јединственом рукопису који се чува у српском манастиру на Светој Гори. 

Године 1896, монаси поклоњају Мирослављево јеванђеље краљу Александру Обреновићу и од тада његова судбина креће необичним током. У ноћи, током Мајског преврата 1903. године, Мирослављево јеванђеље нестаје из дворског сефа.

Током повлачења српске војске 1915. године, пронађено је у сандуцима краља Петра, да би потом с Главном државном благајном прешло пут преко Албаније, Бриндизија, Крфа, Солунског фронта, до поновног повратка у Београд.

После убиства краља Александра I Карађорђевића, кнез Павле поклања Мирослављево јеванђеље новооснованом Музеју кнеза Павла. Током Другог светског рата скривано је у сефу Народне банке у Ужицу, испод олтара Манастира Рача украј Дрине и у сефу Народне банке у Београду и тако је избегло немачке потраге. Данас се чува у Народном музеју у Београду, осим поменутог листа, који је и даље у Русији.

Животни пут ове књиге, која је од свог настанка имала статус реликвије, био је необично буран — чини се да је, повремено, само уз Божју помоћ успевала да избегне судбину безбројних других спаљених, изгубљених и украдених српских драгоцености.

Штури историјски документи, конзервирани ушећереним улизиштвом аутора, сведоче о невероватном низу догађаја. Опијени у мехуру самољубља, српски владари својатају Мирослављево јеванђеље и не виде опасности које вребају иза угла.

Истовремено, као да постоји и други ниво приче. Трагедије оних који су себе сматрали највишим местом с ког се одлучује о судбини Свете књиге – спашавале су рукопис. Јеванђеље је искрсавало у најтежим тренуцима за српски народ и остало с њим, настављајући да сија на путу кроз вечност.

Одгајени у свету у ком је новац постао бог, образовани у духу који називамо научно-рационални, заронићемо у истраживање питања страног савременом уму - улоге Божјег промисла у судбини једног од најлепших рукописа света.

Ко има уши да чује, нека чује.
 

Контакт

065 3541 688

Београд, Србија

  • Facebook
  • Instagram

© Мирослављево јеванђеље

Уколико имате питање -

контактирајте нас