Током претходних четврт века имали смо јединствену прилику да служимо Мирослављевом јеванђељу и посматрамо како књига отвара срца већине људи са којима дође у додир.
Истовремено, пред нашим очима одбијала се од министара, државних службеника, па и црквених великодостојника, који су сматрали да је највише место с ког се одлучује о Мирослављевом јеванђељу овоземаљско.
Ово је покушај схватања деловања Божјег промисла, који, чини нам се, указује да подједнаку захвалност дугујемо и људима који су подухвате саплитали.