Грешни писари, Григорије и Глигорије

У изради Јеванђелистара учествовала су најмање четири човека, двојица писара и двојица илуминатора. Вероватно су били монаси.


Највећи део текста исписао је главни писар, који је раније неоправдано називан Варсамелеон, јер је славизирана грчка сложеница βαλσαμέλαιον (валсамелеон) — балсамово уље, исписана при крају рукописа, била схваћена као име. Други писар, који се у запису посвећеном „кнезу великославному Мирославу, сину Завидину” потписао као Глигорије дијак, написао је мање делове текста: неке алилујаре и натписе, као и континуирани текст на стр. 358а — 360б. Облици слова главног писара су архаичнији, а правопис показује јасно ослањање на глагољску традицију, док је у писму Глигорија дијака дошла до изражаја новија еволуција ћирилице и ћириличког правописа, до које је дошло у источнијим словенским регијама већ у XI веку.


Григоријев запис на стр. 355.


Током рада на фототипском издању из 1998. године, приметили смо да је у запису на маргини на стр. 355 писар себе назвао Григорије. Иако је у питању исти корен речи, указали смо да нам делује нелогично да би се писар једном потписао као Григорије, а други пут као Глигорије. Тамара Огњевић је посветила томе посебну пажњу, урадила је графолошку анализу, детаљну анализу редакције правописа и начина обраћања. Закључила је да су у питању два различита писара: главни писар Григорије исписао је текст од прве до 358 странице, извршио подебљавање слова до 88. странице и исписао записе у маргинама на стр. 355 и 358, а Глигорије је исписао поједине рубрике (скраћенице које означавају кад се шта чита), алијуларе од 358-360. странице, два записа на стр. 360 и позлатио поједине иницијале. Приметила је и да се Григорије обраћа Богу, а Глигорије великославном хумском кнезу Мирославу.


Личи да је део текста главног писара подвргнут накнадним интервенцијама: као да су слова су до 88. стране и у неколико редова на 151. страни накнадно ојачавана мастилом, поред тога, до 88. стране додавани су надредни знаци и између редова дописиване поједине пропуштене речи. Расправе о томе кретале су се у различитим правцима, све до последњих испитивања др Вере Радосављевић, која је хемијском анализом мастила утврдила „да су писање целог текста јеванђеља и појачавање вршени у исто време”. Тврдњу да су, на првих 88 страница, редови подебљавани довела је у питање Биљана Ећимовић, Унесков експерт за народне ношње, која везе странице Мирослављевог јеванђеља. На основу свог искуства из занатског рада приметила је да је немогуће да су слова подебљавана јер би се, у том случају, сударала и стапала. Како год, од 89-те странице промењено је перо којим је писано, а могуће је да је промењен и писар. Тања слова омогућила су исписивање више слова на страници, као и већи број редова – 23 уместо дотадашња 22.


Глигоријеви записи на стр. 360.


Но, да ли можемо пронаћи неке податке у записима на крају Јеванђеља? Навешћемо све записе, јер они представљају и прве трагове српског књижевног језика, односно прву употребу ћирилице ван, да тако кажемо, службене сврхе.


Господе, Боже мој, милосрдни и многомилостиви, помилуј ме својом милошћу, Григорија грешнога, еда бих у господина био у милости. У те се уздам.

Скончах с Божјом помоћу, амин.


Ја, Глигорије17, писах алилујаре.


Ја, грешни Глигорије дијак, недостојан назвати се дијаком, заставих златом ово јеванђеље великославном кнезу Мирославу, сину Завидину. А мене, господине, не заборави грешнога, већ ме сачувај себи, да ми није жао, господине, што сам радио теби, кнезу свом господину, ако ме не чуваш грешнога.


Варсамелеон


Ја писах...


После речи „Варсамелеон” нешто је брисано, а последња слова, можда каснијег датума, више личе на вежбу неког детета. Даље, на странама 296 и 298, постоје цртежи на маргинама, који такође личе на дечје вежбе, а на страни 355, у средини испод текста, налази се и један портрет. Записи на полеђини прве стране и записи и цртежи на полеђини 360. стране први пут су објављени у факсимилу из 1998. и њима се још увек нико није бавио. Озбиљнија проучавања биће могућа када се уклоне наслаге лепка.


За сада, чини се да је главни писар био Григорије, а Глигорије је оставио је запис на основу ког датирамо рукопис. Сасвим је могуће да су у раду учествовали и други писари.


Писари као да нису много марили за простор који ће оставити илуминаторима (Тамара Огњевић).

Примери са страница 160 и 45.

Скученост простора довела је до јединствене симболике иницијала Мирослављевог јеванђеља.


0 views

KONTAKTIRAJTE NAS

Уколико имате неко питање увек нас можете контактирати.

 

Потребно је само да попуните образац и пошаљете питање а ми ћемо вам одговорити у што краћем року. 

  • Facebook
  • Instagram

© Мирослављево јеванђеље